MARTIN BORENIĆ: JAČKE

Uvod

Stoljeta dugo se je muzika u naši seli usmeno dalje davala od jedne generacije drugoj. Fran Kurelac (1811.-1874.) proputovao je sredinom 19.st. mnoga sela zapadne Ugarske i zapisao je oko 700 jačkov, ali nažalost prez melodijov. Stoprv u zbirka Franje Kuhača (1884.-1911.) Južno-slovjenske narodne popievke, izdane 1878. i 1881., najdemo melodije 104 hrvatskih jačkov iz Gradišća.
Za crikvene jačke skrbili su se farniki i osobito kantoručitelji. Ovi su imali pedagošku i muzikalnu naobrazbu, morali su guslati instrumenat (orgule ili violinu), pratiti jačenje ljudi u crikvi i sami jačiti. Mnogo puti naticalo se je već kandidatov za jedno mjesto. Odlučila je rim.-kat. stolica, sastojeći se od 12 muži skupa s načelnikom općine i farnikom, ki je predsjedavao.
Skoro sve osnovne škole našega kraja bile su rim.-katoličanske. U knjigi …još si svenek jaču (KOCSIS, 1998: 239) piše Št. Kocsis kako je Stefan Pusztai nastao kantoručitelj u Dolnjoj Pulji. Rim.-kat. stolica raspisala je po umirovljenju Konrada Gregorića 1925. kantoručiteljsko mjesto: „Dohotki: stan s vrtom i gospodarstvenim stanjem, 7 jutar ralne zemlje, […]sinokoše, 100 svežanj drv, pšenice, hržulje[…] U pogled dohajaju samo oni učitelji, ki znadu hrvatski.” Javili su se 2 konkurenti i protiv volje farnika je Pusztai dostao to mjesto. Do 1938. su još naši kantoručitelji imenovani kroz crikvenu oblast. Moj pokojni otac Alfons Kornfeind dostao je dekret za kantoručitelja 1936. u Stinjaki. Ovoga je ončas potpisao kardinal Innitzer kot apoštolski administrator Gradišća.
Martin Borenić nastao je 1871. učitelj u Pajngrtu. Po nekolikimi miseci odibran je za kantora i obvršavao je ovu službu do konca 1916. Danas stoji svakomu kantoru u hrvatski seli Vukovićeva Napevka na raspolaganje. Onda nisu imali notnoga materijala pri ruki, ako si je nisu sami otpisali. Št. Kocsis analizirao i prispodobio je manuskripte različnih starih izdanj. U zgora imenovanoj knjigi daje nam primjere starih hrvatskih melodijov. Med ove sliši jačka Hvaljen budi Gospodin, ka ima u Napevki br. 166, a objavljena je u Crikvenom jačkaru pod brojem 28. Na ovu melodiju su se jačili različni teksti. Najstarja verzija, tiskana 1753. glasi Zdrava budi prezmožna nebeska kraljica.
U Borenićevoj ostavšćini našla sam od mišev nagriženu pisanku, ka sadržava tekste različnih jačkov. Već ke od njih najdemo u Crikvenom jačkaru i kašnje u Napevki, druge opet ne. Zanimljive su napomene „Jacska na notu szvoju“ ili „Jacska na nedilynu notu“ ili „Druga na tu notu“. Nažalost sve prez melodijov. Imenovana knjižica sadržava jačke o različni tema: Jačka od riči Božje, od smrtnoga griha, od sv. hištva. On piše i po latinsku „alia misericordia Dei“.
Med ostavšćinom našla sam zanimljiv hrvatski Libera potpišen s njegovim imenom.
Ovu istu jačku sam slučajno našla med notami mojega pokojnoga oca u njegovom rukopisu. Spominjam se, da ju je on jačio pri pogrebi. Od koga je otac otpisao ov Libera, ne znam. Kompozicija je u romantičnom stilu i dobra. Ne usudim se reći, je li je zaistinu od Borenića. Naš stručnjak Št. Kocsis ovu jačku nije poznao.
Jačilo se je pri maši, večernji, na pogrebu, piru i mnogi prilika. Pokidob da nij bilo toliko jačak su si je sastavili kantori sami. Zeli su ugarske i nimške jačke i je prevodili ili napisali drugi tekst. Pri tom se onda još nije točno gledalo na ritam riči, tako da čuda puti naglasak nije u redu. Sigurno nije to bilo iz nemarnosti nego zato, kad nisu bolje znali.
Št. Kocsis piše u zgora imenovanoj knjigi (KOCSIS 1998: 255): „Der Melodie wurde ein Text unterlegt, der weder dem Musik- noch dem Wortakzent entspricht. Auch aus diesem Grunde muss angenommen werden, dass die musikalische Ausbildung dieser Kantorlehrer nicht fundiert war und die meisten Lieder nur Übersetzungen aus anderen Kulturkreisen sind und keine eigene Kompositionen.“

Sigurna sam, da je i kantor Borenić morao spričati, kako je to bio onda običaj u naši seli. Nažalost nimamo nikarkovoga pismenoga dokumenta o tom. Moguće da je to ostalo med ostavšćinom, ka je u privatni ruka.

Kerštjansko-katoličanski crikveni jačkar

Pripravljanje

U predgovoru CJ stoji: „Stara želja vsih naših organistov je, da bi se crikvene jačke, koliko je moguće vsagde jednako jačile. K tomu ali bila bi neobhodno potribna obćenita knjiga, va koj je vsakoj jački prepisana svoja arija“. Crikveni jačkar izašao je „S dopuštenjem preuzvišenoga gjurskoga biškupa. Dano u Gjuri, 4.febr.1897, broj 308.“ Sastavili su ga M. Naković, učitelj u Kophazu i M. Borenić, učitelj u Kertešu. Ovakovo djelo je dosta mučno ako premislimo, da mi danas još svenek jačimo po Vukovićevoj Napevki iz 1942. i da još svenek čekamo na izdanje nove molitvene knjige odnosno nove napevke.
Kantoručitelj File Szedenik (1862. – 1920.) piše u predgovoru Svete ceremonie 1902., da je počeo pisati Crikveni jačkar 1888. s notami još kot učitelj u Lakimpuhu. Imao je dosta skrbi i brige oko toga posla. Onda je premješćen u Pereszteg. „Zato sam ov moj, čisto gotov rukopis, štovanomu gosp. M. Boreniću a kreza njega i M. Nakoviću kod mojim ondašnjim pomoćnikom na prik dal.”
M. Borenić i M. Naković željili su povećati jačkar i pisali okružno pismo na „[…]visokočasne gosp. farnike i poštovane gosp. učitelje, da bi nam dobrostivno oznanili ili poslali, ča si va melodičnoj knjigi imati želju to čim perlje, da u našem poslu ne budemo preveć štentani.” Odziv je bio jako mali. U predgovoru Crikvenoga jačkara moremo čitati „[…]ar zvana četirih prinosnikov nismo dostali od nijedne strane ni redića.”
Tako su se oni dali na posao i zgotovili jačkar u 3 ljeti. Onda se CJ opet nije mogao tiskati, ar je broj pretplatnikov bio tako mali, da se niti polovica stroškov ne bi bila pokrila. Slijedila su opet tri ljeta čekanja. „Dal nam je gosp. Bog veledušne pretelje, ki su velike aldove na ov cilj prinesli, i neg samo ovim imamo hvaliti, da se je napomenuta knjiga štampati mogla. Kako nesebični su ovi naši dobročinjitelji, svidoči nam najbolje, da oni uz vse velike aldove […] želju još i javno neimenovani ostati.” Potpišeno sa sastavitelji.
File Szedenik piše u svojem predgovoru, da su Borenić i Naković povećali CJ s već jačkov i dali tiskati 1901. na stroške pokojnoga gosp. kanonika Lovre Karall-a. Toliko oficijelna verzija.
Iz korespodencije muzikologa Franje Kuhača s M. Nakovićem i po njegovoj nagloj smrti s M. Borenićem, ku je obijelodanio Vinko Žganec u Zagrebu i ka je dijelom tiskana u jednoj seriji HN (1972./73.) znamo, da su mjerodavni ljudi ondašnjega časa u Hrvatskoj omogućili izdanje CJ.
Kuhač je bio sumljiv nekim na vlasti, ki su ga držali za panslavističkoga špijuna, kad je razgovarao s ljudi prilikom njegovoga boravka u naši seli zapisajuć naše jačke. Zato nije nigdir imenovan. On je pomogao najti ljude (med njimi nadbiškupa Posilovića, biškupa Strossmayera i Maticu Hrvatske) ki su tajno financirali ovo izdanje.

Sadržaj

CJ ima 263 hrvatske jačke i latinski prilog. Ima različna poglavlja ka se redu po sv. maši odnosno po crikvenom ljetu: Pred Prodikom, Na blagoslov, Pri sv. maši, Božićne jačke…
Neke jačke se jaču na istu melodiju kot druge, onda stoji Arija kot jačka 8. Ne moremo točno reći ki od autorov je koje djelo obavio. K tomu još dojde, da nisu imenovani komponisti melodijov.

Npr. broj 142: Nimam ovde Jezuše moj: potpišen je M. Naković.
Ova melodija je zapisana u zbirki Jure Vajkovića iz 1816. s drugim marijanskim tekstom. U Vukovićevoj Napevki, nosi br.78.

broj 123: Bože otac stvoritelj naš, ki od veka čudno vladaš potpišen je M. N. po nimškom originalu Preis den Vater, der dort oben melodija je današnja austrijska himna, ka se pripisuje W. A. Mozart-u.

broj 184: Svila morska zvijezda potpišeno od M. Borenića melodija se je 1. put tiskala u ugarskom jačkaru Enektar iz 1855. od Tarkanyi-Zsasskovsky.

Ovi tri primjeri svidoču, da su imenovani samo autori teksta, a ne melodije. Moguće da su med jačkami neke, pri ki je autor teksta i melodije isti. Čini mi se da je jačka br.146 O Jezuše prava svitlost cijela od Borenića. Danas je običaj da se napišu autori teksta i melodije posebno.
Št. Kocsis misli, da je Borenić harmonizirao jačke za pratnju. Kod nekih – npr. broj 39 i 69 piše zgora „Ritmiziral i udesil Želimir Mažuranić” .
Ime Borenić najdemo 30 puti, a M. Nakovića 52 pute u CJ. Upišena su imena: Gusić, Glavanić, Piufšić i drugi.

Ovde najdemo jačke: O Bog mi sad prihadjamo; Zdravo budi sveto tjelo Jezuša, O preželjno vrime ovo; Stal se je Kristuš gorika; Neba, zemlje kraljica.
Danas jako obljubljena Zdrava Diva ončas još nije bila poznata u Gradišću i zato nije zapisana u CJ.
Zgora spomenuta korespodencija nam pokaže nesebičnu ulogu Franje Kuhača. U pismu upućeno Nakoviću 22.12.1899. piše „Ovako, kako je štampan Vaš jačkar, ne morete ga javnosti predati, ar bi vas kritika ubila. Jačke Vaše su strahovito harmonizirane; sve vrvi od pogrišak proti pravilam harmonije. Ovde nij druge pomoći , nego da na novo štampate sve ono ča ne valja […]” Kuhač je od tada korigirao jačke prije nego su išle u štampu i potom pregledao. To veliko djelo je učinio iz prijateljstva M. Nakoviću i kašnje njegovoj udovici.
A da nimamo ove korespodencije, ne bi znali za ta plemeniti čin.
Ivan Vuković, izvrsni zborovodja, kantor, komponist brojnih jačak i naše hrvatske himne, sastavio je po nalogu HKD-a Napevku ka je izašla 1941. i ima 339 brojev prez priloga. Jačke su tako napisane, da je more jačiti i mišani zbor. Vuković je preuzeo i 135 jačak iz Borenićevoga CJ. Martin Meršić ml. korigirao je ritmične nedostatke i muzikalne akcente. Ljudi su se na početku protivili ovomu, jer su jačili napamet. Medjutim se jači jur prik 60 ljet po Napevki.

CJ, br.22: Pred tvojom zmožnošćom stoji va prahu sve kršćanstvo
Nap., br.17: Pred zmožnošćom tvojom stoji sve pobožno kršćanstvo

Kako uporno se more tradirati jačka nam kaže činjenica, da se kod nas u Trajštofu jači pri pogrebi još svenek Othajaj Bogu o duša po tekstu CJ, br. 251, a ne po Napevki, br. 321. Ljudi jaču napamet i tako se je to održalo. Isto jaču naši ljudi mašnu jačku br.19 odnosno 20 po melodiji CJ, br.23.
Borenić i Naković su mnogo pridonesli tomu, da se crikvene jačke koliko je moguće jednako jaču. Mislimo na to, kako oduševljeno se jači pri veliki shodišća, osobito u Celju. Mnogi, ki znamda doma rijetko vidu crikvu iz nutra se ovde ohrabru i si nastanu svisni našega bogatstva, naših jačkov. Zato je bilo važno, da se melodije napišu, tiskaju i hasnuju. Izdavači su veliko djelo na se zeli, ko se mora prem nekih nedostatkov jako visoko cijeniti.




Svitske jačke

nam povidaju o različni dogodjaji. Ja bi ove redila med štorice, epske jačke, ke su se jačile pri različni prilika. Borenić je kod nekih i napisao melodiju.
Htila bi imenovati 2 primjere iz Borenićevoga pera:
Kafica, je tiskana u članku Št. Kocsisa u zgora imenovanoj knjigi, str.262
potpišena: Pajngrti,15.12.1889. M. B. Sadržaj: kumaj se žene stanu, jur kaficu melju i pri mnogi prilika ju rado piju. Ima 15 kitic.
Tri kume, iz jednoga rukopisa: 3 kume su se spravile na žetvu i se prlje okripile vinom u pivnici, tako da su zabile na vsu skrb i srp.

Zviranki

KOCSIS, Stefan: 1998. Sakrale Musik der burgenländischen Kroaten. U: HEMETEK, Ursula (ured.): „… još si svenek jaču, …und sie singen noch immer“ Rötzer-Druck, Eisenstadt. Str. 199-272.
DOBROVICH, J. / ENISLIDIS, I.: 1999. Spričanje. Böhlau Verlag, Wien.
GEOSITS, Stefan: 1986. Die burgenländischen Kroaten im Wandel der Zeit. Edition Tusch, Wien.
NAKOVIĆ, M. / BORENIĆ, M.: 1901. Kerštjansko-katoličanski crikveni jačkar štampan u diocezanskoj štampariji u Gjuri.
SZEDENIK, File: 1902. Svete Ceremonije.
VUKOVICH, Ivan : 1941. Napevka. Naklada Horvath, Neusiedl am See.
ŽGANEC, Vinko: 1972. F. Kuhač i njegovo djelo na CJ. (HN 1972/ 25.-43.)