Mate Meršić Miloradić

Deutsch | Hrvatski

Istraživanje akademika Nikole Benčića prilikom 150. Miloradićevoga rodjendana


1.1. Nisam siguran, da li je moguće vridnovati znanstveno djelovanje čovjeka koji je pred 100-imi ljeti prestao s tim djelom. Osvidočen sam ali, da ga moramo smjestiti u ambijent njegovoga znanstvenoga svita, nek pitanje je u kojega: ugarskoga, austrijsko-nimškoga ili kojega drugoga sridnjoeuropskoga s centrom u Beču, Pešti, kade u Nimškoj ili pretpostavljamo da je znanstveni svit funkcionirao posvudaj na isti način? (1)

Meršić je kapljica bujnoga, životom nabijenoga zviranjka

 

1.2. Nimamo pravoga mirila za njega. Povjesna je ali istina, da je u Austro-Ugarskoj s gubljenjem političkoga značaja ove velike centraleuropske sile recipročno počeo rasti značaj znanosti i umjetnosti, književnosti, muzike i (lažnoga) društvenoga sjaja, a Meršić (2) je samo kusić (kapljica) toga bujnoga, sveprevrijućega, životom nabijenoga zviranjka.

1. 3. Istina je ali da nam se je u Zagrebu kod zadnjega simpozija o Miloradiću 1989. (3) obećalo temeljito ispitivanje njegovoga znanstvenoga djela i djelovanja ali se u tom poslu od onda ni pedanj nismo ganuli dalje. Poznati zaslužni gh istraživač kulturnoga života Martin Meršić ml. je u H. N. 1961. ljeta predstavio našega Meršića kot znanstvenika, ki je hodao po slijedi velikoga grčkoga filozofa Aristotela (4), što bi značilo po puti a posteriori spoznaje, uvezajući u svoje konkluzije realne znanosti u suprotivnosti od Platonovoga a priorija, koji postupak čudakrat naziva školastičkom himerom/nemanom grčke mitologije. Dr. Horváth József u monografiji o Kemlji (5) posvećuje jedno poglavlje toj tematiki. No, mislim, ne moremo Meršića potvrditi kot čistoga a posteriori praktičara u smislu primjene eksperimentalne prirodoslovne metode, već samo kot mislioca a posteriori metode logičnih postupkov Aristotelovoga uzora. Za njega je Sokrates i Platonpoganski mrak i blud. Možda je naš Meršić jedan od zadnjih vitezov klasične logike, ar se u to vrime počeli polagati i širiti prvi modeli analitične, nove, formalne logike, ki put pak ravno pelja do Rudolfa Carnapa i Ludwiga Wittgensteina. Izgleda da je Meršić filozof prelomnoga vrimena, ar kod njega moremo najti i primjerov za pojme i usmirenje na logične skupe i formalno apstrahiranje, kojim putem ide pak mladi znanstveni svit ravno u današnji binalni računala i digitalnu stvarnost.

Zač ga je Crikva postavila u kut

 

1. 4. Ako ada ne moremo dostati u ruke pravo mirilo, onda se moramo orijentirati analitično, korak po korakom, putem dedukcije i predočiti si ono što je njega fasciniralo u znanosti, na čemu je djelao, što mu je bilo važno, nosilo erosom ideje od apstrahiranoga svita, kako je iznašao svoje ideje i stvarao zaključke, i na kraju koliko je dobio priznanja od znanstvenoga svita? Je bio možda samo čud(nj)ak, horcar u tom svitu, štanjga na kom su se mnogi uribali, kamo ga je ali svakako zapeljala njegova genijalnost, koja se iz raznorazličnih uzrokov izolirala i (bar tako izgleda) kanila zadusiti pod svaku cijenu. Ili mi negdo od Vas zna rastumačiti zač ga je Crikva postavila u kut, pozabila i pazila na njega kot mahnitoga kucka, poslala u Kemlju, u jedno malo, zabito hrvatsko selo na Ugri, na rub Male ugarske puste - kot su nekada ljude slali na galije.

Različni znanstveni kalibri

 

Ili pak je imala ugarska Crikva na prece takovih znanstvenih kaliberov kot je bio on. Da spomenemo samo njegovoga susjeda Sándora Giessweina u Ugarskom Starom Gradu ili prekoputa na Ugarskoj Kemlji Pála Gladicha iz najuže mu sredine. Možda ali da je Meršić bio toliko beskompromisan (Znat, da znam, ča pravo znam, pj. Na nož) i kompromitiran u uglednom ugarskom društvu farnikov, da mu se ugarska nacionalna Crikva dala potopiti u provincijalizmu. Je njegova slava i dičenje samo naše uskogrudno pretira(va)nje, neodmireno zveličavanje?

Znanstveniki u našem užem duhovnom mikrokozmosu

 

2. 1. Izgleda da je ugarska sridnja i viša škola u onom vrimenu imala temeljitu i uticajno efikasnu izobrazbu, ar iz onoga vrimena imamo cijelu poredicu znanstvenikov u našem užem duhovnom mikrokozmosu. Da spomenemo samo Pannoniusa alias Franju Horvatha ostrogonskoga kanonika, Ivana Berlakovića, istovrimenoga otkrivatelja röntgenovih zrakov na Jedlik Anyos gimnaziji u Juri, Jandru Verdenića, profesora dogmatike u Beču i Juri, Pavla Lévayja političko-ekonomskoga teoretičara ili Petra Jandriševića, kulturnopovjesničara, a simo smimo porediti i našega Matu Meršića.

Jezično znanje klasičnih i novih jezikov, metoda teoretičnoga raspravljanja po strogi kriterija grčke ada klasične dijalektike, napipanje najaktualnih izumov i teoretskih modelov, znanstveno postavljenje raspravov i razmišljanja, uvježba(va)nje kritike i njeno pismeno ostvarenje i td., td.

Prvi članki u djački ljeti

 

2. 2. Meršić se je u djački ljeti istaknuo svojom znanstvenom spremom. Ljeta 1872., ada s 22-imi ljeti mu se pojavu u ugarskom djačkom časopisu "Remény" /Ufanje/ prvi članki u ugarskom jeziku. Teme: 1)Mekkora Gyõrött a leghosszabb nappal, ha Gyõr az északi szélesség 47° 41' 15'' alatt fekszik? /Kako dug je u Juri najduži dan ako Jura na 47° 41' 15'' leži), 2) A sarki fény /Polarna svitlost/: I. A tünemény /Fenomen svitla/, II. A földdelejesség és a sarki fénynek ahhoz való viszonya/Zemljin magnetizam i odnos polarnog svitla k njemu/, III. A sarki fény elmélete /Teorija polarne svitlosti/ (6) . Nije bila otiskana u časopisu ali zna se za studiju Agyugolyókat hasábgula alakban szoktak összerakni. Kérdés mikép számithatni ki egyszerően egy ilyen halomba foglat golyók számát? /Kanonske kogule se obično stavu u prizmenu piramidu. Pitanje je, na ki način se more najjednostavnije izračunati broj kogulov u njoj?/

Kapelan i farnik

 

3. 1. Za vrime kapelovanja u Filežu i Velikom Borištofu ne poznamo znanstvene aktivnosti. Po predaji znamo ali da je intenzivno usavršavao svoje jezično znanje francuskoga jezika kod Nitzkyjevih u Šuševu.

3. 2. Kot mladi farnik u Hrvatskoj Kemlji obdjelao je 1880. na prošnju Mihovila Nakovića Fizika za hrvatske školare gjurske biškupije i daje tako knjigu našoj dici u ruke o kojoj sam čuo iskusne učitelje kot je to bio Štefan Kuzmić i Štefan Zvonarić govoriti samo s najvećim oduševljenjem. To sam mogao potvrditi i svojim vlašćim istraživanjem, a László Hadrovics svojim traganjem za neologizmi u gh jeziku je to isto potvrdio, što nas zvanaredno oduševljava i zapanjuje ar nam dokazuje da smo imali ljude ki su bili u stanju stvarati i stručnu terminologiju.
Problem je samo u tom da ta fizika možda nije od Meršića, ar je potvrdjeno i ime Ivana Mušković ali i Ivana Berlakovića.

Autor

 

4. 1. Ugarski povjesničar književnosti József Szinnyei ga 1902. u svojem monumentalnom djelu "Magyar irók élete és munkái" /Život i djela ugarskih piscev/ pod natuknicom Merchich Máté, VIII, 1095 spominje kot autora više raspravov. (7)

O ti prvi studija veli Horvath da u nji po prvi put pokaže Meršić svoju veliku znanstvenu spremu i raznovrsnost zanimanja.

Gusto i zvanaredno znanstveno djelovanje

 

4. 2. Od 1885. moremo ustanoviti gusto i zvanaredno znanstveno djelovanje. To ravno u "Wiener Literarischer Handweiser" (8) predstavi filozofsko djelo svojega omiljenoga Hermanna Schefflera, (protestantskoga) nimškoga filozofa, čije djelo proučava od 1875. cijeli svoj život i prez granice ga favorizira i preuzima njegov sveopći pentarhični filozofski sistem znanja i vridnovanja, kot je to ljestvica npr. 1) zrak, 2) minaralije, 3) rasline, 4) živine, 5) čovjek, usmireno sve na svit, a svit na samoga Boga. Scheffler je svojimi publikacijami mjerodavno uticao na Meršića, redovito su se dopisivali. U Meršićevoj knjižnici u Pannonhalmi je 48 knjig od njega, a Scheffler mu je poklonio tri djela pisana vlašćom rukom: 1) Wissen und Bewußtsein, 2)Phoenomenon und Noumenon i 3) Nähere Auflistung von Sätzen der pentarchischen Theorien. (9) Glavne Schefflerove teme su aritmetika, hidrostatika, kalkulacija, analitika, svodi=gveljbe, čvrstoća tijela/tvari, negacija, tijelo i duša, optika, centrifugalne sile, parni lonac, staračko i invalidno osiguranje, ... itd, itd.

4. 3. Otvara s prikazom dvih knjig od jezuita Silvestra Mauro o Aristotelu i filozofski pitanji (10).

Temelj pozitivizma i katolička kritika

 

4. 4. Ali pravu lavinu nemira, odgovora, rasprava i suprostavljanja započne s kritičkim člankom o knjigi uglednoga nimškoga profesora u Eichstattu Alberta Stöckla Geschichte der neueren Philosophie von Baco und Cartesius bis zur Gegenwart, 1883., 2 sv. u članku A pozitivizmus alaptana és a katolikus kritika /Temelj pozitivizma i katolička kritika/, (11) posredovanjem farnika Waldfogl Károlya iz sela Szajk u Baranji. Na tu kritiku mu Stöckl daje odgovora, a Meršić se nije mogao najzadržati i odgovorio u članku Ellenészrevételek Stöckl úr ellenkritikájára/Protivprimjedbe na protivprimjedbu gospodina Stöckla/ (12) ali ovu studiju stavi pod moto Man muss auch den Muth des Fehlens haben. Sam Waldfogl je u jednom pismu priznao da ako bi znao bio kakovom zagriženom oštrinom će se peljati ta rasprava, nikada ne bi posredovao bio (13), a urednik časopisa veli ... A jelen czikk igen tisztelt, tudós szerzõjének több állitásával és nézetével nem értünk egyet. /Nismo sporazumni u ovom članku s već pogledi i tvrdnji pisca visokopoštovanoga naučenjaka/. Svakako ali se i u drugi ugarski znanstveni časopisi (Magyar Philosophiai Szemle) pokrene diskusija na Meršićev članak i pelja diskusija o modernoj suvrimenoj struji: pozitivizmu.

4. 4. 1. Meršića su privlačile nerješene znanstvene tematike kot je to: pitanje - onda još nerješenog fatalnog (veli on) atoma, Eukledska teza u matematičnom rješenju paralelizma, kalkulacija u logiki, teorija indukcije, intelektus agens, analysis fidei i td. i td.

Znanstvene studije

 

5. 1. U slijedeći ljeti se bavi različni filozofski, moralteoretični i matematični problemi, tako i gospodarstvenom filozofijom, po drugom svojem ljubljenom nimškom profesoru Eugenu Dühringeru (14), po čemu dobije potvrdjeno sociološko zanimanje i osjećaj za društvena pitanja.

Prva takova studija mu se pojavila u Juri 1892. pod naslovom A segélyalapok méltányos felosztása a károsultak között /Pravično podilenje potpornog fonda med uškodjenimi/, 33 str, kade pokušava pronajti i pravičnu matematičnu formulu za podilenje.

5. 2. U tu grupu moremo ubrojiti njegovo naticanje Alapelvi orientálodás a gazdaságban /Načelna orientacija u gospodarstvu/, rkp., 16 str., na poziv ug. novin "Nemzeti Ujság" u kojoj raspravi raspravlja načelna pitanja: odakle su ljudska dobra, kako se ona moru za gospodarstvo organizirati i sl.

5. 3. U istu grupu mu ide rasprava Zur Zinsfrage u austrijskom katoličkom listu Korrespondenzblattu (15).

Za studiju ne dostane aprobaciju

 

5. 3. U to vrime piše i svoju veliku kritiku protiv priznatoga francuskoga moralteološkoga jezuita H. Noldina na temu njegovoga izdanja "Summa Theologie Moralis" (1905) koju smatra za skolastičnu, točnije tomističku mahinaciju. Simo sliši i studija Distribution zwischen Pflicht und Freiheit. Abfertigung der Moralsysteme, insbesondere des Probabilismus, rkp. 117 str., koju studiju je prepoložio svojemu biskupu Miklósu Széchenyiju na aprobaciju ali mu se nije dodilila, biškup piše: A kath. erkölcstudományt oly sértõ, becsmérlõ alakban kritizálja, hogy a szerencsétlenségük által valóban megdöbbentõ kifejezéseit egy kath. pap tollából helyeselni nem lehet; még abban az esetben sem, ha az igazság a maga teljességében csakis a szerzõ úrnak volna birtokában. (Slijedi dugo opravdanje u latinskom jeziku). E vélemények figyelembe vételével, de meg a kézirat elején "Vorbemerkung" cim alatt részletezett célzatosság okából is kénytelen vagyok az "imopriatur"-t a munkától egyenessen megtagadni. Sõt a fõpásztornak tartozó engedelmességre való hivatkozással egyenessen megtiltom Tdõdségednek, hogy a kéziratot kinyomattana,.../da katolič(ans)ku znanost o moralu kritizira na tako uvredljiv i ružan način, da se ne more odobr(ava)(i)ti ta neskromni, zaprepašćujući izraz iz pera jednoga katolič(ans)koga svećenika; ni u takvom slučaju ne, ako bi autor sam bio u posjedu te istine. (Slijedi duga latinska ocjena.) Uzimajući u obzir takove prosude, istotako i podrobno u "Vorbemerkung"-u izloženu tendencioznost, primoren sam prepovidati "imprimatur"-u za to djelo.
Čak pozivajući se na poslušnost prema glavnomu pastiru, prepovidam vašoj farničkoj veličanstvenosti da tiskate vaš rukopis... / (16).

Matematična kalkulacija u moralni pitanji

 

Ne dostane aprobaciju ni za studiju Das Pönalgesetz als absurde Fikzion,rkp., 9 str., o zakonu poslušnosti i kaštige, a još manje za Hochstreben und Probabilismus. Entwirrung wunderlicher Verwirrungen in der scholastischen Morallehre, rkp., str. 155, zbog čega tužno piše Martinu Meršiću st. Meni su se kola na svitu zadila - epistola u obliku pjesme "Gospodin Merte!" - što ali ne odgovara razvojnoj stvarnosti. Meršić još 1912. formulira svoje teze protiv Noldina u "Theologische Quartalschrift" u Tübingenu (263-279) u protestantskoj sredini pod naslovom Der Probabilismus, što ništa drugo nije nego matematična kalkulacija u moralni pitanji protiv Noldinove "šume" i sliči na sadržaj gorenavedenoga naslova.

U jednom pismu od 1. 10. 1917. Martinu Meršiću st. piše: Adatokat gyüjtenek ellenem? Mindenre meglesz részemrõl a kellõ felelet, amelyre elnémulnak ha nem itt, hát Rómában, mert én szükszég esetén ide is meg fogom találni az utata? Theokrátia? ... Ez kellõkép meggondolva, istenkáromlás. ... belémharapnak, betörik a foguk, ... /Podatke sakupljaju protiv mene? Bit će na sve od mene odgovarajućeg odgovora, ako ne ovde onda u Rimu, ar ako bude potribno i tamo ću naj put. Teokracija? - ako si onako pravo razmislim je svetogrdje, bogohuljenje. ... ako me ugrizu, izlomit će si zube .../.

Djelovanje na kongresi

 

6. 1. Posebnim pozorom moramo spomenuti njegovo kongresno, danas bi rekli simpozijsko djelovanje. Ne valja tvrdnja!!!: Nikamor se nije gibao!, - akoprem su ga bogoslovi u Juri titulirali: a Kimlei remete /Kemljanksi pustinac/. Zvana toga izgleda da je bio član više znanstvenih organizacijov.

Znamo za tri djela na kongrese katoličkih znanstvenikov u Fribourgu/Švicarskoj, 1898., u Monacu 1899. i Münchenu 1900. Sva tri djela su u latinskom jeziku, čime ga moremo gledati za zadnjega zastupnika naših latinistov.

U Švicarskoj je referirao o Aristotelovoj dijalektiki, o razlikovnimi logički figura, modusi i silogizmi Utrum in dialectica Aristotelea recte distinguantur figuarae modique syllogismi, str. 28 (17), pojavila se je i u tisku. Tim se je vratio sadržajno svojoj prvoj tematskoj problematiki o Aristotelu.

U Monaku 1900. je prikazao tematiku matematičnih principov političke ekonomije Isagoge in principia mathematica oecenomiae politicae, str. 26, tisak u Beču, a u Münchenu o Euklidevoj geometriji De veris Geometriae integrae Principiis contra Geometras Euklideos simul et Noneuclideos, str. 37, koja knjiga mu se je pojavila 1903. u Zagrebu.

Posebno zanimanje za geometriju

 

7. 1. Uopće moramo ustanoviti da ga je geometrija najviše zanimala i najopširnije prisutna u njegovi studija, kroz cijeli život. Zbog geometrije se dao 1905. na veliki kontroverzni disput s Madjarskom akademijom znanosti, (3. razred, 3. br.) ka je pod naslovom Az abszolut geometrija/Absolutna geometrija/ pozvala ugarske znanstvenike na naticanje. Meršić se natiče najprije skicom od 4 str., naslov A geometria alaptani rendszere/Temeljna načela geometrije/, u njoj uspostavi tezu: Teljes evidenciával tudom bebizonyitani, hogy az abszolut geometria alapjában véve nem egyéb, mint agyrémes bizerria. ... Gauss - igazi attya, nagy mũvész, de nem tudós /Potpunom evidencijom morem dokazati da apsolutna geometrija u svojem temelju nije ništa drugo nego bizarna utvara, a priznati ugarski znanstvenik Gauss je pravi otac geometrije, veliki umjetnik, ali nije znanstvenik!/

U opravdanju teme kani dokazati da takova teza zadržava bar tri pogriške/potpike i dojde do konkluzije: Ezek után természetesen, hogy fenti munkám megirására a Magyat Tudományos Akadémiától megbizást nem várok és nem is kérek. Célom csak az, hogy jelen iratomnak emléke a MTA évkönyvében megmaradjon az "abszolut geometria" parozismusból és paralogismustól kijozanodott utókor számára./Razumljivo, da po ovom ne morem računati s tim da će Madjarska Akademija Znanosti meni dodiliti izdjelanje te teze, a i ne prosim za to. ... Cilj mi je bio jedino da u anali MAZ bude slijeda "apsolutne geometrije" za od nje parozizmov i paralogizmov izvračene buduće generacije./

Knjiga Modernes und Modriges

 

U Innsbrucku u "Zetschrift für katholische Theologie" 1910. objavi studiju o principu postojnosti (Beharrungsprinzip), a u svojoj velikoj monumentalnoj knjigi Modernes und Modriges, Kritische Wanderungen im Gebiete der alten und neuen Wissenschaft, 548 str., Tübingen 1914. se vraća toj tematiki studijom Die prinzipiellen Irtümer der nichteuklidischen Geometrie. Tomu problemu posveti još istoga ljeta cijelu knjigu od 356 str. naslovom Organistik der Geometrie, Grundzüge der geometrischen Prinzipienlehre. Im Gegensatz zur euklidischen und nichteuklidischen Kasuistik, 356 str., Tübingen 1914. Do kraja života mu to pitanje ne da mira. Još kratko pred smrću, u marcu 1927. pošalje sažeti prikaz ugarskom časopisu "Katolikus Szemle" pod naslovom Geometria, rkp. 10 str. sa 16-imi točki. U ovoj veli: A geometria a valódi tudományos gondolkodásnak a legszemléletesebb iskolája és paradigmája/Geometrija je najzornija škola i paradigma pravoga znanstvenoga razmišljanja./ U toj studiji se izrazi vrlo povoljno o Kantovom razumivanju geometrijske logike.

Još u kasniji ljeti 1915. (18) i 1918. se vraća na odbijanje Madjarske Akademije Znanosti s osvrtom A geometrija megalapozásáról. Egy tudományos kérdés sorsa a Magyar Tudományos Akadémiában /Temelji geometrije. Jedno znanstveno pitanje pred sudskom stolicom Madjarske Akademije Znanosti/, rkp., 143 str., 1918. Ada vas žitak ga je pitanje geometrije bolilo i držalo u svojem čarobnom krugu, u nekoj vrsti zaviškanosti.

Verdenićeva ocjena

 

7. 2. Jurskomu biškupu je ocjenu o njegovoj geometriji, posebno po djeluDe veris... dao Jandre Verdenić, profesor dogmatike (nažalost skrsnulo iz arhiva). Nije nam ni jasno, da li se je Meršić zbog toga izrazio tako oštro o Verdenićevoj knjigi Természetes istentan /Prirodna teorija o Bogu/, u rukopisnoj studiji 1907. Mekkora erõ kell a teremtéshez /Koliko snage je potribno za stvaranje/, 38 str., moto po Bayronu: The cry is up, and scribblers are my game. Meršića primjedba je: Ahány lapja van e könyvnek, ugyanannyi ostobábnál ostobáb badarságot lehetne rábizonyitani. ... /Koliko stranic, toliko besmislene bedavosti bi mu se moglo dokazati. .../ Verdenić se previše oslanja na sv. Tomaša na kojega se prilično srdi i tako u 15 točkov raščiše Verdenićevu knjigu sa zaključkom: Werdenichnek heretikus algebrája szerint. ... Csakhogy a 4. oszt. gimnazista szekundát kap, ha igy számit /Po Verdenićevoj heretičnoj algebri. ... Ali gimnazijalac 4. r. bi dostao sekundu(nedodovljno) ako bi tako računao./

Rasprave o geometriji

 

7. 3. I s ugarskimi znanstveniki, profesori Pálom Sárkõzyjem i Gusztavom Pécsijem raspravlja 1919/20 o geometriji, posebno o teza ugarskoga znanstvenika Farkasa Bolyaia i ruskoga N. Ivanoviča Lobačevskoga. Sárkõzyju piše: A tudomány, mely nemtudáson alapszik, nemtudó tudomány /Znanost koja nima svolje temelje u znanosti je slipa/neznajuća znanost/ i A fõiskola nem arra való, hogy azt amit a 8. oszt. az elemzõ mértanról tanultunk, misztifikációnak és humbugnak deklaráljuk /Visoke škole nisu zato ovde, da ono što se je već podučavalo u 8. r. gimnazije o analitičnoj geometriji proglasi mistifikacijom ili humbugom/.

Manje studije

 

8. 1. Manje studije mu se bavu pinezi: A pénz ideája /Ideja pinez(a)/, rkp. , 5 str., A vagyon /O posjedu/, rkp., 5 str., pak njegovo naticanjeDer Unmöglichkeit-Satz von Fermat, rkp., 2 str., i dalje Micsoda is volatképpen az a "kategorikus tény" /Što je zapravo ta "kategorična stvarnost"/, rkp., 10 str. velikoga formata.

8.2. Čudno je, da je med rukopisi studija Die Eine Ur-Sache und das Fünffaltiges Verursachen des Alls der Sachen Letzgründliche Orientierung im Philosophischen Walten vom Erich Temmoch, rkp., 74 str. na izgled njegova studija pod pseudonimom, sadržaj nas jako podsjeća na pentarhiju.

Vjerske teze

 

9. 1. Neobično jasne - u smislu nepopustljive - su mu teze u vjerski pitanji. Takova gledanja ostvari 1902. ljeta u svojoj školskoj knjigi Nauk katoličansko-kršćanske viere za selske ljude i škole, 73 str., kade ujedno demonstrira i teoriju i praksu iz škole, koja je drugačija od dotadašnjih katekizmušev.

Ljeta 1907. je i svojemu biškupu iznesao u teoretskoj studiji svoje znanstvene teze k toj temi: Az Ûj katekizmusnak theologiája és logikája... vezérgondolatok a vallástanitásról /Teologija i logika Novoga katekizma ... glavne peljajuće misli o podučavanju vjeronauka/, rkp., 15. str. (19) s kojom se nastavljaju njegovi nesporazumi s biškupom. Uz tu ugarsku varijantu postoji i nimška, ka je točnija u svojoj definiciji i govori o Deharbovom katekizmušu (20) . Glavna linija staroga ketekizma je po njemu prazna fikcija, teološko kriva i logično pogrišna. Tu tezu dokazuje pak na temu: stvaranje svita, spas človika i posvećenje.

Potpuno nam mora biti razumljivo ako ga je kanio biškup suspendirati kot kateheta, obranio ga je ali Jandre Prikosović. To ali ni malo nije ublažilo Meršića, ar za vrime Prvoga svitskoga boja nije dopustio biškupu bermati u svojem selu.

U pjesmi veli:

Pedeset i već je ljet, 
Ča se trudim, strat jur sijed,
Znat, da znam, ča pravo znam,
Ne se norit dat ričam.

Ne se norit dat volom,
Ki su voli uz diplom;
Njev kitajski doktorat
Razumu zakrene vrat!

(Na nož)

iz čega slijedi zaključak: Vojujem se kot na nož i Med vuki.

9.2. U vjersku tematiku mu moremo ubrojiti:

Zur Begriffsbestimmung der Verstocktheit, u Theologische Quartalschrift, Tübingen 1910., 266-290. 488-489. 607-609, i 1914. u knjigi Modernes und Modriges, studija protiv Johanna Stuflera, jezuita u Innsbrucku,

Zum Bergiff des menschlichen in der hl. Schrift, u Theologische Quartalschrift 1910., 587-607 protiv Alfreda Duranda u Parizu,

praktična primjedba Das "Pendeln" im Schema I der Kongruavorlage, u Korrespondenz-Blatt für den katholischen Klerus Österreichs 1905. , 497-498, o odšteti farnikov na selu i u varošu,

Thesen zur Klärung des kanonischen Zinsverbotes, Kanon 1543. CIC, rkp. 3 str.

neobjavljena i nenajdena rasprava o osnovi morala u suprotnosti k monahušev, za ku, normalno, nije dobio aprobaciju. To bi mogla biti studija Jó pásztor e - vagy lelkiatya /Dobar pastir - ili duhovni otac/, rkp., 17 str. Njegova je argumentacija da dušobrižniki/duhovni oci ne bi smili dopustiti naziv 'dobar pastir', ar se s tim postavu u red s dobrimi biruši ili vukom. Duhovni otac ima konačni cilj: zveličenje, a to nije identično s ciljem dobroga pastira.

9.3. Ovo je studija u kojoj razvije svoju tezu o teokraciji/oebodenciji, kojom temom se bavi i u zadnjem dijelu pjesme "Naša teta Kate" pod naslovom Abrahamov vrtljac.

Pitanje jezika

 

10. 1. Čudno je, a možda i ne! - da se je intenzivno i čuda bavio razvitkom, reformom i pitanji našega jezika. U prvom redu ga je na to prinudila potreba kot urednik "Kalendara svete Familije" od 1903. ljeta početo, pak kot korektor "Naših Novin" od 1910., kada je jako ćutio nedostatke našega jezika. Iz takove praktične potrebe je nastala 1919. Juri, u izdanju novin, Slovnica hervatskoga jezika za selske škole, 30 str., mali format, s kojom knjigom kani dati u prvom redu praktične upute svakomu.

Kod točnije analize ove knjige ali se jasno vidi kako usko je ona povezana s Maretićevom gramatikom za gimnazijalce (21). Njegov stav prema hrvatskomu književnomu jeziku nam je poznat iz pisam (22) i pjesam. Naš jezik, Republika, Samorodni jezik, Već jezikov, ... i dr.

10. 2. Svakako moramo posebno istaknuti njegovu zvanarednu zainteresiranost za jezična pitanja. Brojni etimološki rječniki njegove knjižnice potvrdjuju to, a u neki studija, kot je to n. pr. "Verstocktheit" se more točno slijediti njegova jezična argumentacija, koja proizlazi iz njegovoga razumivanja jezične semantike.

Za svoj materinski jezik je prostudirao i Leskinovu starobugarsku, ada staroslavensku gramatiku, izdana u Weimaru 1871.

Med hrvatskimi autori mu moremo najti imena: Josip Aranza, Spirid Brusini, Djuro Daničić, Gorjanović-Kramberger, Vatroslav Jagić, Luka Jelić, Ivan Kukuljević, Tomo Maretić, Ivan Milčetić, Juraj Majcen, Natko Nodilo, Edgard Pazman, Marijan Salopek, Petar Skok, Tade Smičiklas, Ivan Strohal, Luka Zima, kot i serije: "Ljetopis JAZU", "Monumenta ...", "Rad JAZU", "Starine ...", "Zbornik za narodni život, ...".

Miloradićeva knjižnica

 

11. 1. U njegovoj knjižnici moremo najti njegove hrvatske tovaruše: Ivan Čuković, Franjo Horvath Pannonius, Pavao Lévay, Jandre Verdenić, kot i ugarske i nimške susjede i tovaruše: Lajos Bálics, Vilmos Fraknói, Sándor Giesswein, Adolf Mohl i dr.

11. 2. U pannonhalmskom popisu njegove knjižnice - ako ju gledamo kot odraz, zrcalo znanstvenoga interesa u zapadnougarskoj pokrajini - moremo najti oko 1000 različnih naslovov. Pitati se moramo, odakle toliko pinez? Zvana toga veliki broj knjig i studijov je izdao na vlašće troške. Med knjigami ima i neke čudne primjerke, poluznanstvene, popularnonaučne, praktične, med njimi o pčelarstvu i podmornici. Najstarije knjige su mu iz 16. st. od Diogenesa i Cicera. Velike književnike svitkoga glasa kot je to d'Alambert, Bayron, Dante, Diderot, Goethe, Molier, Rousseau, Schakespeare i dr. je imao u originalu. Wieland je jedini ki je u cijeloj širini u knjižnici (38 knjig). Neobično je da se iz ugarske književnosti nije ništa našlo u njegovoj knjižnici, skoro si ne moremo predstaviti da nije imao suvrimene ug. književnike, Petõfyja, Vörösmartyja, Gárdonyija, Jókaija i dr. u svojoj biblioteki.

Pozicija u znanstveni krugi

 

12. 1. Puno se je razmišljalo i gatalo zač tako gorljiv znanstvenik nije došao na višu znanstvenu poziciju? Na takovo sudbonosno pitanje, na kraju krajeva nima pravoga odgovora.

Martin Meršić ml. je postavio tri uzroke, koje je sigurno kreirao Martin Meršić st. 1) njegov izgled s črljenimi vlasi (23) , 2) da je u ugarski školovani krugi bio raskričan kot panslavist, 3) buntovnička narav, svadljivi fanatik. U pjesmi To je laž 1919. piše:

Ki mi moje ime prčka, 
Dražit će va meni hrčka:
Spljuskat ću ga s desna, s liva,
Zgazit mu s trbuha čriva,
Trikrat spljunut mu va trube,
Izbit gornje, dolnje zube.
Zgrabit ću ga za ušesa,
Zderat kožu kraj od mesa,
Skinut ću mu - makuš uče -
Obadvoje oči s buče! ... (24)

12. 2. Svakako je imao zvanarednu memoriju ali i snagu oštre/grube formulacije. To ga je moralo većkrat, ne, stalno mučiti. Ako je došao do osvidočenja od toga nije odstupao i popustio: Znat, da znam, ča pravo znam, ... zbog čega se je čudakrat morao pitati zač drugi tu problematiku ne vidu istotako, kristalno jasno, kot on? Za njega je to sve očividno!

Slava ograničena samo na pjesničko djelovanje

 

12. 3. Slava mu se je zdignula med nami tek po njegovoj smrti ali to ograničeno samo na njegovo pjesničko djelovanje. Marljivo su na tom djelali dva Martini Meršići, ml. i st., uz asistenciju Ignaca Horvata i Ivana Blaževića. U Hrvatskoj med prvimi, kanonik Janko Barle, Ivan Strohal i Mate Ujević. I u Ugarskoj kot i Austriji je zastupan u znatniji leksikoni.

12. 4. Mnogo pitanj njegovoga znanstvenoga ali ni književno kulturološkoga djelovanja nije raščišćeno i otkrito. Oštra, nepomirljiva grubost, neumjesna, neodmirena izravnost su prestrašili mnoge i tako prikrili njegovo istinsko djelovanje i zakrčili pravo vridnovanje. Nigdor do danas nije odgovorio na pitanje: koliko mu je valjala znanost?

12. 5. I na zadnje, i u pjesničtvu ostvaruje svoje filozofske ideje i moralne teze, doslovno, govori o gospodarstvu/-enju, populaciji, različni -izmi(ideologija), politiki, jeziku, kulturi, moralni načeli, kulturnopolitički velikani i sl.

Tako moremo ustanoviti, da je i u svojem pjesničtvu ostvarivao razborito i jadovito svoj filozofski sistem, svoje gledanje na svit i s velikim, beskompromisnim etosom formulirao svoj sistem vridnosti i to sve izlagao prodirnom i velikom izražajnom snagom.

Nikola Benčić (2000.)

Podrubak:<kbd><tt>
</tt></kbd>

(1) U njegovoj biblioteki moremo i danas ustanoviti još već od 20 časopisov/periodikov: Budimpešta,Freiburg, Fribourg, Innsbruck, Kempten, München, Pariz, Regensburg, Stockholm,Tübingen, Zagreb i dr.

(2) U znanstvenom svitu ga poznaju samo pod imenom Merchich ili Mersich, pjesničko mu je ime Miloradić.

(3) Znanstveni simpozij o životu i djelu Mate Meršića - Miloradića (1850-1928) u povodu 60. obljetnice smrti, Zagrebu, 2. i 3. III. 1989., Društvo književnika Hrvatske

(4) Meršić Martin ml., Po slijedi Aristotela i Tome Akvinskoga, Miloradić kot učenjak, Hrvatske novine, 1961/23, 6

(5) Hóváth József, Dr., Mersich Máté, A tudós/znanstvenik, u Fejezetek Kimle múltjából , Kimle 1999, 188-193

(6) 1)Remény, 1872/3, 40-42, 2) I. Remény, 1872/4, 62-64, II. 1872/5, 78-80, III. 1872/6, 100-103

(7) A szillogizmus bizonyitó ereje Mill Stuart 7. tanával szemben,/Dokazna snaga silogizma protivt. teze Mill Stuarta/; A positivizmus alaptana és a kath. kritia /Osnovna teorija pozitivizma i katolička kritika/; Ellenészrevételek Stöckl ellenkritikájára /Protivprimjedbe na Stöcklove protivprimjedbe/; A problematizmus és eszmélkedes mérete/Mjere problematizma i osvišćenja/; A psycho-fizikai alapképlet tudományi jogodsultsága és igazi értelme /Pravi smisao i znanstveno opravdanje psiho-fizičke osnovne formule/; u Bölcseleti Foyóirat, Az asztaltánc a moralistáknál és a mathematikusoknál /Stolni tanac kod moralistov i matematičarov/, u Kath. Theológiai Folyóirat

(8) Dr. Hermann Schefller's pentarchisches Wissens- und Wertsystem, Wiener Literarischer Handweiser für die kath. Welt, 1885/14, 231-214, 1885/15, 229-230

(9) U popisu Meršićeve knjišnice u Pannonhalmi stoji na str. 40. čudan naslov "Dr. Hermann Scheffler és(sic) pentarchische Welt, što do sada još nisam mogao provjeriti

(10) Aristotelis opera omnia ... Paris 1885. i Quaestiones Philosophicae, ..., Paris 1876., u Bölcseleti Folyóirat, 1886, 135-143

(11) Bölcseleti Folyóirat, 1886, 191-209

(12) Bölcsleti Folyóirat 1887, 45-71

(13) Nadalje još veli: ... szivességet teszek Merchich úrnak is, midõn részére oly ellenfelet keresek, akivel k&utilde;zdeni rá nézve csak dicsõség lehet még abban az esetben is, ha, mint remélj&utilde;k, le is fog gyõzetni. /i gosp. Meršiću sam bio uslužan,ar sam mu našao takovoga protivnika s kim će se boriti za njega počasno i u takvom slučaju, kako se ufamo, ako ga pobjedio bude/, Waldfogl Károly, Stöckl és a pozitivizmus, u Bölcseleti Folyóirat 1886, 283-285

(14) Od njega ima 32 knjige u svojoj knjižnici.

(15) Zur Zinsfrage, Korrespondenz-Blatt für den kath. Klerus Österreichs, Wien 1905/4,171-176, 1905/5, 294-295

(16) Biškupsko pismo 3853/1905, Biškupski arhiv u Juri

(17) U "Compte rendu du quatriéme congres scientifique international des catholiques" tenu a Fribourg (Suisse), Fribourg 1898, 380- 407

(18) Naslovi su isti, samo za ljeto 1915. stoji još Kilenc ábrával /S devet nacrtov/, koje ali u rukopisu nisam našao.

(19) Na korici pisanke stoji 58. oszt, tanuló = učenik 58. razreda, u to vrime je bio u svojem 58. ljetu života.

(20) Der Leitgedanke des Deharbe'schen Katechismus. Dogmatisch und logisch beleuchtet., rkp., 8 str.

(21) Maretić T. , Dr., Hrvatska ili srpska gramatika za srednje škole, Zagreb 1921, 6. izdanje

(22) Pisma MMst. od: 24. 9. 1915; 23. 2. 1919; 16. 8. 1921.

(23) Velike su bile predrasude na Ugarskoj prema ljudi s črljenimi vlasi; to nam svidoči i izreka: Vörös kutya, vörös ló, vörös ember egy se jó! /&Črljeni kucak, črljeni konj, črljeni človik nijedan nije dobar!. I Nestroy ima u bečanskom narodnom kusiću "Der Talisman" tu tematiku ali na nešto drugačiji način.

(24) U nastavku i naslovu pak veli "To je laž! Što piše kot farnik, dušobrižnik, namazan svećenik ali kot pjesnik i znanstvenik odgovaraju gornji redi<tt><kbd>.</kbd></tt>

Der Unmöglichkeits-Satz von Fermat