| Obrazloženje |
Aktivom izražavamo, da subjekt vrši neku radnju. Pasivom izražavamo, da na subjekto gdo drugi vrši radnju. Pasivna konstrukcija u hrvatskom jeziku nije svenek garant za dobar stil: Moj stric je bio čašćen od zemaljskoga poglavara. Pasivni oblik je pasivni particip preterita. Od glagola "častiti" je to "čašćen".
Pasiv je u nimškom jeziku proširen. U hrvatskom jeziku moramo u aktiv, kade je aktiv moguć. Prethodna rečenica onda glasi ovako: Zemaljski poglavar je častio mojega strica.
Kad je poznat činilac, vršitelj radnje, je aktiv prvi izbor.
Pasiv ipak ima svoje opravdanje, kad činilac nije od interesa: Kruh je pečen (nije bitno, gdo je kruh spekao). Put je zvožen (važno je, kako put izgleda, a ne gdo ga je zvozio). |