DEUTSCH
 
 

 

Croatia liberata

Popratno pismo autora Franca Rottera
ko je pisao u Beču 5./6. 3. 1995. Nikoli Benčiću

Dragi Nikola!
U ruka držite moj žitak. Ovo je moj teštamenat i moj rodni list, skradnja moja ura i nov početak, buna, obnova i totalni boj, u kojem sam jur sve dao, još i zadnji izdah svoj; ali uprav ta sapa ide sada svojim putem i neće se ugasiti oganj mojih riči, dokle mar jedan človik odsapne duh, koji u žaru njih sviti. Ovo nije "porod od tmine", već porod u tamninu, u ovu gradišćansku i gradišćanskohrvatsku škurinu človičjega pakla.

"Iz krvi sam iscrpio krunu, da ju Tebi, čitatelju, človiče, rodjen od svitlosti, a često ogradjen tminom, da ju tebi, stvorenju jedino, položim na glavu. Iskaži se dostojnim nositi ju, ne zamermetaj, ča Ti je dano, ne biži pred Tobom, ne sranjaj se u drugom, ne skloni se u drugim i drugi; u Tebi bije sila nemisljiva, iskonska i davna, budi kralj Tvojega žitka, budi Tvoja istina" - to bi mogla biti moja poruka čitateljicam i čitateljem. To ali i nije nikakova poruka, ar ovo djelo ne odgaja ni poučava, ono samo živi za se, kot takovo, prez svake namjere, kot postojeće, ta bit joj je dosta!

Ovo nije osuda, već moj skradnji sud. Neka me osudjuju, neka me zanemarmetuju, neka psovaju i pljuju na mene, ali neka znaju - osudio sam i samog sebe, optužio sam se i sâm! Iz dubine mojih ranov kričam: Gledajte me ranjenoga, gledajte me zatopljenoga u suza, čujte moje boli, ali znajte - ja živim svoju sudbinu; ne osudjujem ljude dobre volje, dobrohotne, dobronamjerne, ne bičujem one, koji ne znaju za sebe, samo velim: čujte moje riči, čujte moj krik, slijedite moje bivanje u riči i bit ćete novi ljudi i budućnost i žitak u budućnosti za budućnost. Ne pravam sužalovanja, ni suosjećanja, nigdor mi nije ništa dužan. Sve sam platio preplatio. Dao sam vam sve, i to vam nije bilo dosta. Nisam vaša žrtva na kojoj morate plakati. Nisam vaš mrtvi idol, koga smite obožavati. Živ sam, ovde sam, i sada mi stavite pitanja na koje sam vam dao odgovor. Razložite mi vašu vjeru, razložite rasvićenomu, ča je "goristajanje" i kade biva "goristani" ako ne med vami.

Evo mene, zničite me, ali znajte, da je vaše zničenje nek privrimeno, a moj bitak nima vrimena, ja ću dojti i dojti i dojti, dokle uvidite, da je moj put istina, da je istina besmrtna, da je moja istina ljubav radi ljubavi, da je ljubav besmrtna, bezvrimena istina.

Ovo, ada, bi još dodao.

O meni su ljudi često mislili onako, kako su čuli, da moram biti. Ogovaranje i omrazivanje je temelj takovoga gledišća. Otkada imam svist, suočen sam s predrasudami i ismihavanjem i zlonamjernošću. Gledeći najzad je to bila prednost, zahvaljujem se svim zlonamjernjakom i svinjarom, da su me ovako daleko spravili. Hvala! Sada ali već ne more biti sumnje, gdo jesam i ča jesam, sve je napisano i sve je jasno, otvoreno, odn. ništa opet nije jasno, a kamoli razumljivo - o to mora tako biti.

Sâm još ne razumim sve, čemu sam dao riči, ali znam, da to mora tako bitio, i ne drugačije, samo tako, kako jest! Mislim, da ne morem zaminjiti niti jedne riči, sve je u sebi samorazumljivo, a znači "teštamenat"? - Za to kanim dati primjer - prijevod je ovo pjesme francuskoga pjesnika Alfred de Musset, pjesma ne nosi naslova:

J' ai perdu ma force et ma vie
Et mes amis et ma gaieté;
J' ai perdu jusqu'à la fierté
Qui faisait croire à mon génie.

Quand j' ai connu la Vérité
J' ai cru que c' était une amie;
Quand je l' ai comprise et sentie,
J' en étais déjà dégouûté.

Et pourtant elle est éternelle,
Et ceux qui se sout passés d' elle
Ici-bas aut tout ignoré.

Dieu parle, il faut qu' on lui réponde.
Le seul bien qui me reste au monde
Est d' avoir quelquefois pleuré.

Na ovu pjesmu sam uprav danas mislio, kad sam se odlučio, da Vam ipak pošaljem manuskript, tako da bar jedan človik zna za njega i da ga pročita i recipira. Mislim, da je kod Vas najvjerovatnije, da ćete ga staviti u najopširnijem i najdubljem i najtankoćutnijem zahvatu. Nisam namjeravao ikada objaviti manuskript, ali osvidočen sam, da je to potribno. (ZIGH ga more objaviti!) Pitanje je samo: kada? Ako sada objavim mi cvate pakao iz Hrvatske. To mi je pravoda, principijelno svejedno! Nesiguran sam vindar:
Odzgor citirana pjesma završava turobno i tužno. Prevodio sam ju danas jutro na sljedeću formu:

Izgubio sam snagu i žitak
I moje druge i moju radost,
Izgubio sam još i gizdavost
Ka mi j' hinjila moj ženi-bitak.

Kad sam ja spoznao Istinitost
Mislio sam, da je tovarušak;
Kad sam pak shvatio nje prevarak,
Zauzela me je zasićenost.

I ona se ne da prevariti
I ti, hoteć se nje osloboditi
Tu odzdol gajili su oholost.

Bog govori, triba odgovorit
Jedino, ča ostavljam za ov svit
Jesu suze pak još bivša žalost.

Ovo bi mogao biti konac za moje riči. Ali on nije. Ne ostavljam žalost, nego radost i budjenje i procvat i svitlo. Morao sam umiriti u riči, da doživim svoj preporod, a to je moj rodni list! Morao sam ostaviti sve i odreći se svega, da budem slobodan, slobodniji, nego ikada, za uvijek!
Smrt i porod, ada, to je jedno, nerazlučivo. Čitajte, mirno, ništar ne očekujući, zaboravite sve, ča sam do sada pisao, ča sam do sada u ovom pismu kazao, čitajte i ne čudite se, uzmite sve kot jest, čitajte s oči novorodjenoga. Nećete veljek sve razumiti, ali kot sam rekao: ne more se sve razumiti, ni veljek, ni postupno, ar je mnoštvo skriveno, na čim se još i ja veselim, kad je najdem.
Čitajte, i vidit ćete, i čut ćete, i slutit ćete.

Franc

Franc Rotter: Croatia liberata - poema , HŠtD u suradnji sa ZIGH-om, Borta 2002; format: 130 x 200 mm, 148 str. , ISBN 3 901 051 295

 
Croatia liberata